Paušalno oporezivanje: ko može i koliko plaća

Paušalac plaća porez i doprinose na iznos koji unapred odredi Poreska uprava, a ne na ono što stvarno zaradi. Zato je paušal popularan kod programera, dizajnera i konsultanata: dok god je promet ispod limita, mesečni trošak je isti.

Ažurirano 24. oktobra 2026. Informativni tekst, nije pravni ni poreski savet.

Ko može da bude paušalac

Paušalac je preduzetnik (ne d.o.o.) kome je Poreska uprava odobrila paušalno oporezivanje. Zakon o porezu na dohodak građana kaže da paušal ne može da dobije preduzetnik:

• koji se bavi reklamiranjem i istraživanjem tržišta;
• koji se bavi trgovinom na veliko i malo, hotelima i restoranima, finansijskim posredovanjem ili aktivnostima u vezi s nekretninama (izuzetak su trgovina i ugostiteljstvo u kiosku);
• u čiju delatnost ulažu i druga lica;
• čiji je promet u prethodnoj godini bio veći od 6.000.000 dinara (za nove radnje gleda se planirani promet);
• koji je u sistemu PDV-a.

Većina uslužnih delatnosti, uključujući IT, dizajn, prevođenje, konsalting, frizerske usluge i zanate, može na paušal. Proveri svoju u tekstu o šiframa delatnosti.

Dva limita koja se često mešaju

6.000.000 dinara je limit za status paušalca i računa se po kalendarskoj godini. U njega ulazi sav promet od delatnosti, i domaći i od stranih klijenata. Plata iz radnog odnosa ne ulazi.

8.000.000 dinara u bilo kojih 12 uzastopnih meseci je prag za ulazak u PDV. On važi za sve, ne samo za paušalce. Usluge stranim firmama se po pravilu oporezuju u zemlji klijenta, pa najčešće ne ulaze u PDV prag, ali i dalje ulaze u limit od 6 miliona.

Između 6 i 8 miliona možeš da izgubiš paušal, a da i dalje ne budeš u PDV-u. Tada prelaziš na knjige.

Kako se računa paušalni porez

Poreska uprava ne procenjuje tvoj posao ručno. Osnovica se računa po formuli iz Uredbe o paušalnom oporezivanju:

1. Polazna osnovicaProsečna zarada i broj zaposlenih u opštini sedišta, pomnoženi koeficijentom tvoje delatnosti i podeljeni brojem stanovnika opštine. Za 15 delatnosti, među njima i računarsko programiranje (6201), koristi se republički prosek, pa opština ne utiče na iznos.
2. Korektivni koeficijentiPolazna osnovica se množi koeficijentima za vreme od registracije, godine života, invaliditet i, za neke delatnosti, zonu sedišta. Zbirni koeficijent ne može biti manji od 0,5.
3. Porez i doprinosiNa dobijenu osnovicu plaćaš porez 10%, PIO 24%, zdravstveno 10,3% i nezaposlenost 0,75%. Doprinosi se ne obračunavaju na manje od najniže osnovice, koja je u 2026. 51.297 RSD.

Umanjenja koja smanjuju porez

Ako je ista osoba imala registrovanu radnju u poslednjih 18 meseci, koeficijent za vreme od registracije je 1. To sprečava zatvaranje i ponovno otvaranje radnje samo zbog popusta.

Uz to, rast osnovice iz godine u godinu ograničen je na najviše 10%, i to pravilo je produženo kroz 2027.

Paušalac koji je i zaposlen

Ako si u radnom odnosu kod drugog poslodavca, kao paušalac plaćaš porez i PIO doprinos. Zdravstveno osiguranje i doprinos za nezaposlenost ne plaćaš ponovo, jer ih plaća poslodavac. Kad promeniš status (zaposliš se ili ostaneš bez posla), promenu prijavljuješ Poreskoj upravi u roku od 15 dana.

Kako se postaje paušalac

Ako tek otvaraš radnju, zahtev za paušal podnosiš isključivo u registracionoj prijavi APR-u, koja ga prosleđuje Poreskoj upravi. Rešenje stiže elektronski u poresko sanduče na portalu ePorezi.

Ako već imaš radnju na knjigama, zahtev za paušal za narednu godinu podnosiš preko ePoreza do 31. oktobra tekuće godine. Paušalac kome se uslovi ne menjaju ne mora da podnosi zahtev svake godine.

Šta paušalac mora da radi

• Plaća porez i doprinose do 15. u mesecu za prethodni mesec.
• Vodi knjigu o ostvarenom prometu (KPO) i izdaje fakture.
• Prati limit od 6 miliona i PDV prag od 8 miliona.
• Proverava test samostalnosti za svakog većeg klijenta.
• Izdaje fiskalne račune ako prodaje fizičkim licima, osim ako mu je delatnost oslobođena.

Česta pitanja